Христос се роди, сестре и браћо!
Поносан сам што је ПСС остао недодирљив што се тиче вере у Бога и да је ту немогуће извршити било какво преумљавање чланства. Добро је да нас у вери није уздрмало додељивање ордена СПЦ криминалцима и моралним наказама, јер је и то „записано“ да ће се дешавати у „задња времена“. Политичка каљуга у којој смо, је никад гора и немамо у шта да верујемо осим у самог Бога. На делу је „сајам лоповлука, разврата, превара и блуда“, у коме учествују највиши страначки кадрови готово свих парламентарних странака. Сваки покушај да се успоставе високо моралне идеје, завршава подсмехом и медијски агресивним објашњавањем грађанима да не би имали „хлеба да једу“ да се на државном нивоу „не мува и не петља“ за њихово добро. Већина опозиционих лидера појашњава да треба да се смени таква власт, и да ће онда западна цивилизација овде да донесе мир и благостање. Цивилизација у којој су зачети блуд и неморал, која свој опстанак базира на колонијалној пљачки и у уништавању читавих народа, и да не набрајам њихова широко позната злодела! Само суманут ум може да верује у добре намере западне цивилизације према нама, док се са друге стране „исток“ није прославио кадровским решењима. Међу тзв „проруским“ кадровима има толико „шареног“ света, од психијатријских случајева до доказаних махинатора, и сви заједно бораве на пријему у руској амбасади лажући се међусобно и неукусно додворавајући особљу амбасаде. У таквој атмосфери јасно је да смо као народ осуђени на најгори могући људски талог која год власт да дође и да је идеја коју ПСС има од оснивања, непримењива у народу који је прихватио да га воде најгори. Нама остаје само скупљање „бисера на небу“ и зато разумем све који се од ПСС удаље, јер не постоји начин да се оствари било какав материјални интерес са овако исправним ставом. Најбољи пример сам ја и свако ко нам приступи треба да сагледа опасност од великих проблема у животу и каријери кроз моју ситуацију. С обзиром на све притиске је право чудо да смо опстали и да је студентска организација озбиљнија и одређенија, за ПСС би у сваком смислу био спас да смо се повукли у њихову корист. Старешинство је одбацило моју оставку због студентских пропуста на које сам безуспешно упозоравао и одлучило да борбу наставимо даље. Моја је дужност да Вас упозорим како нас ништа лепо не очекује због те одлуке, а да је мој статус све гори и гори, те да сам потпуно лишен сваког утицаја и било какве медијске експозиције. Људи који се „питају“ у државном систему нису само чланови странака, већ масовно приступају којекаквим тајним организацијама, имају личне попове и свештенике као кућне љубимце, рачуне полажу менторима ван земље и нашу државу сматрају за „стару рагу“ коју треба опљачкати док су у функцији и емигрирати пуних џепова. То је тактика и циљ рада преко 90% истакнутих чланова и власти и опозиције, док грађани иако ту чињеницу препознају, никако је не износе овако храбро и отворено. У тим условима не може да се изврши процес лустрације који би једини можда спасао ову државу, већ сви који га помињу могу само да страдају, за шта сам најбољи пример. Очекујем да до годишње скупштине сви размислите о овом мом божићном обраћању, па да видимо како ћемо даље.
С поштовањем,
Прим. проф. др Алек Рачић